Dan pred srpsku premijeru, na otvaranju 50. FEST-a, novinarima se obratio deo ekipe filma „Strahinja Banović”: reditelj i koscenarista Stefan Arsenijević, koscenarista Nikola Dikre, producent Miroslav Mogorović i glumci Ibrahim Koma, Nensi Mensa-Ofei i Nebojša Dugalić.
Stefan Arsenijević istakao je da oseća veliko uzbuđenje jer je za njega ogromna čast što otvara jubilarno izdanje Festa.
- Ja se i dalje jako živo sećam svog prvog Festa pre 30 godina. Ta 1992. je bila loša godina za mnoge stvari, ali dobra za film. Sećam se, tada je Fest otvorio film „Virdžina” Srđana Karanovića, gosti su bili Džoni Dep i Džim Džarmuš, gledali smo „Visoke potpeice”, „Do kraja sveta”, „Evropu”, „Telmu i Luiz”... bilo je potpuno neverovatno... Ja sam imao 14 godina i to me je sve promenilo. Shvatio sam da je svet veliki i da u njemu ima puno uzbudljviih priča. To je bilo neko osećanje bogatstva, osećanja da je Beograd u tim danima svet i osećanje da možemo da saznamo nešto novo o tom svetu gledajući filmove. To me nije napustilo sve do danas: verni sam gledalac FEST-a svih ovih 30 godina. U tom smislu jasno je da je veliko zadovoljstvo da baš naš film bude na otvaranju jubilarnog FEST-a.
„Strahinja Banović” je film inspirisan istoimenom epskom pesmom u kojem savremeni afrički migranti zauzimaju mesta srpskih nacionalnih junaka. To je film o identitetu, rasi i tradiciji, a pre svega film o ljubavi. Arsenijević kaže da je sve počelo sa izbegličkom krizom koja se dešavala pred našim očima.
- Našao sam podatak da je preko milion ljudi prošlo kroz Srbiju u proteklih nekoliko godina. Sećam se tih izgubljenih, umornih lica na svakom koraku... Imao sam osećaj da se pred nama dešava nešto što je dramatično i, u svetskim okvirima, veliko i važno; zaista je to bilo i još uvek traje. To je najveća izbeglička kriza posle Drugog svetskog rata, ja bih rekao i najveća seoba naroda.
Nekako sam imao osećaj da su u medijima ti ljudi predstavljeni kao brojevi, statistički podaci, stranci, ponekad i pretnja, a onda sam počeo da razgovaram sa njima, upoznao ih i shvatio da dobar deo njih liči na mene, da su obrazovani, iz srednje klase. Ono što je meni posebno bilo dirljivo jeste to da veliki broj njih tokom tog puta nosi na sebi najbolje stvari koje imaju, jer žele da se i u toj situaciji pokažu u najboljem svetlu - istakao je Arsenijević.
U razgovoru sa njima shvatio je da, iako većina želi da ide na Zapad, deo je želeo da ostane u Srbiji.
- Posebno mi je bio zanimljiv migrant iz Gane, Ibrahim Išak, koji je poslužio kao inspiracija za glavnog lika u mom filmu. Ibrahim je želeo da bude profesionalni fudbaler i trenirao je sa lokalnim klubom, ali nije mogao da igra zvanične mečeve dok ne dobije azil, što je dugotrajan i neizvestan proces. Čekao je godinama (na kraju nije ni dočekao) i u tom trenutku bio je pun entuzijazma: volontirao je za Crveni krst, učio je naš jezik i dobro ga naučio, na sve načine je pokušavao da ostane deo našeg društva. Taj njegov entuzijazam mi je bio jako dirljv i zanimljiv. Mi smo šampioni u kukanju, stalno nam ništa nije dobro a, eto, tu je bio neki mlad čovek koji baš hoće kod nas da započne novi život.
I onda sam pomislio, pošto sam već dugo razmišljao o Banović Strahinji kao savremenoj adaptaciji, a šta ako bi neko poput tog mladog čoveka bio, u stvari, novi Banović Strahinja danas i šta ako bi on preživljavao sve što se dešava u pesmi - objasnio je Stefan.
Tako se rodila priča sa humanističkom idejom u osnovi.
- Film kao medij jako dobro može da omogući da lako prepoznate sebe u nekom drugom na ekranu pa se i ja nadam da ćemo shvatiti da su migranti isti kao i mi. Sa druge strane, nadam se da će ovaj film pružiti nekima malo dublji uvid i u našu tradicicju, baciti novo svetlo na nju ali i na situaciju kroz koju prolaze migranti na svom jako dugom i neizvesnom putu - poručio je Arsenijević.
Francuski glumac poreklom iz Malija, Ibrahim Koma, igra Banović Strahinju ali nije čitao pesmu, priznao je.
- Učio sam o svom liku iz dugih razgovora sa Stefanom. Nije hteo da čitam pesmu, jer je hteo da pružim izvedbu ukorenjenu u današnji svet. Ipak, bilo mi je važno da ideju o praštanju provučem kroz čitav film. Moj lik je junak; iako je migrant, ima mnogo stvari da pruži. Nije materijalno bogat ali je bogat u srcu - istakao je Ibrahim Koma.
On je pre početka snimanja filma nekoliko meseci boravio u Srbiji, gde je proveo nezaboravne trenutke.
- Bilo mi je veoma važno da dođem ovde i upoznam se sa kulturom, pre svega kroz ljude. Bilo je mnogo informacija koje sam prikupio i stavio u službu svog lika. Provodio sam mnogo vremena sa Stefanom u razgovorima oko toga kako ćemo da radimo na filmu, pokušao sam pomalo da naučim i jezik, posetili smo Kuću cveća i Muzej Nikole Tesle. Bilo je mnogo dobre hrane, dobre muzike, naravno, i rakije. Sve su to bile veoma važne stvari koje su mi pomogle da uobličim svoj lik i objasnim viziju koju on prenosi.
Ulogu Strahinjine neverne supruge Ababu tumači austrijsko-ganska glumica Nensi Mensa-Ofei.
- Po meni Ababu je najhrabriji lik u filmu. U situaciji je gde se ne oseća dobro i gde nije srećna a potrebno je dosta hrabrosti i energije da se iz toga izađe. Čak i kada ste u nekim malim, svakodnevnim situacijama treba imati smelosti da iz njih izađete, da skočite u hladnu vodu ne znajući šta će da se desi - izjavila je Nensi Mensa-Ofei.
Nebojša Dugalić igra taksistu koji prevozi migrante i predstavlja jednog od najčasnijih likova sa srpske strane u filmu.
- Danas je, nažalost, pitanje časti dosta izrelativiziovano. Kada su ljudi prinuđeni na, neprestano prisutan, goli opstanak, onda pitanja časti postaju pitanja drugog reda. Moj lik taksiste je predstavik ovog našeg miljea i konteksta. Prinuđen je da, pomažući nekim ljudima da dospeju do svog cilja - iako je to ilegalan posao - i sam nešto zaradi za život.
Moj lik jeste sporedna epizoda ali mi je drago da se kroz taj minimalistički dramaturški postupak vidi duh jednog vremena u kome taj taksista postoji, vidi se muka jednog malog, običnog čoveka koji je mislio da će nešto ušićariti da bi školovao svoju ćerku. To je jedna dirljiva, groteskna i potresna situacija - objasnio je Dugalić.
Koscenarista iz Francuske, Nikola Dikre, duhovito je objasnio kako izgleda pisati scenario u šest ruku (sa Stefanom Arsenijevićem i Bojanom Vuletićem):
- Tako što mnogo pričate, a onda pijete malo rakije, pa vam bude još lakše da pričate i izmaštate priče. Šali na stranu, bilo je vrlo razigrano i radosno raditi sa Stefanom i Bojanom - naglasio je Dikre.
On je dodao da je prvobitno nastao scenario pod nazivom „Nevidljivi” koji se dešavao samo u taksiju kojim lik Nebojše Dugalića prevozi migrante. Taj scenario nije zaživeo, pa je prepravljen sa idejom o Strahinji Banoviću. Tokom skautinga koji su radili u Šidu, „u vreme kada je Orban (predsednik Mađarske, prim. nov) već podigao svoj užasni zid zbog koga su migranti morali da se vraćaju nazad i idu preko Hrvatske”, desila se zanimljiva situacija, ispričao je Dikre.
- Isprva me je pogodilo to što su svi volonteri iz Crvenog krsta mislili za Stefana i mene da smo migranti i poželeli su nam dobrodošlicu. Prva reakcija nam je bila, „Ne, naravno da nismo migranti, otkud vam ta ideja?!”, ali posle nekoliko sekundi smo shvatili da je to tužno, jer migranti su ljudi kao vi i ja. Tada smo odlučili da oblikujemo priču o ljudima i onome što ih povezuje - ljubav - i to je postala srž naše priče - izjavio je Dikre.
Producent Miroslav Mogorović je takođe istakao da mu je veliko zadovoljstvo što je učestvovao u filmu koji otvara Fest, festival na kojem je i sam godinama radio, i gde je dobio prvu tezgu.
- Počeo sam da se bavim ovim poslom zahvaljujući saradnji sa Nenom Đonlić u okviru Filmske redakcije Sava centra - napomenuo je Mogorović a onda upriličio iznenađenje za Stefana i ekipu, obavestivši ih da su upravo obezbedili prava za distribuciju filma za teritorije SAD, Kanade i Kariba.
- Lepo je što naša kulturološka matrica ima kapacitet da bude prepoznata širom sveta - istakao je Mogorović.
Od svetske premijere filma u Karlovim Varima, pre šest meseci, „Strahinja Banović” je obišao još dvadesetak festivala i osvojio 15 nagrada. Festivalski život nastaviće i tokom leta po Srbiji, a u domaće bioskope ući će u drugoj polovini septembra. Na Festu će imati šest projekcija: sem otvaranja 25. februara u Kombank dvorani u 19.30, film je na rasporedu i 26. februara u Sali 1 Kombank dvorane (10h), Sali 3 Sinepleks Galerije (17), Dvorani Kulturnog centra Beograda (19.30), Sali 5 Sinepleks Galerije (21) i 27. februara u Bioskopu „Fontana” u 19h.
