U potresnoj drami makedonske rediteljke Dine Dume „Sestre“ koja se našla u glavnom programu festivala gošća FEST-a glumica Verica Nedeska, igra najvažniju sporednu ulogu.
Ona je majka glavne junakinje, a film “Sestre” u fokus stavlja problematiku društvenih mreža i virtuelnog života na njima u kome mladi ljudi danas žive više nego u stvarnom svetu.
Kakva je ta majka koju tumačite?
- Bez razlike koliko se njen život raspada odlaskom muža, jer ona je ostavljena, na njoj ostaje da se brine o dve devojčice, trudeći se da normalizuje život u kući, da deci obezbedi toplinu doma. Pogovo što finansijska situacija nije dobra i to se u filmu vidi. Svaka majka se ne predaje, bori se, svim silama, za svoju porodicu, pa i ona.
“Sestre” vrlo realno prikazuju opsednutost mladih slikom o sebi koju prikazuju kroz društvene mereže?
- I meni samoj je ovaj scenario bio potresan dok sam ga čitala, pogotovu zato što sam majka, moja ćerka imala je 16 godina u trenutku snimanja filma. Vodiš taj neki svakodnevni život, trudiš se da ostaneš u kontaktu sa svojim detetom, a ustvari strah da je neki život tamo na internetu o kome nemaš pojma važniji nosi svoje. Drago mi je da se priča o tome jer živimo u svetu koji se polomio na pola. Svima je postalo važnije šta drugi misle o njima, kako “njima tamo” izgledate, i to je bitnije nego kako se stvarno osećate. Nadam se da će se naći neki blanas, da je ovo neka vrsta trenda u kome otkrivamo taj online život i da će se ljudi ponovo vratiti realnom životu u jednom trenutku. Dotiče me taj strah zato što deca rastu tamo, ona žive tamo u tom svom svetu, ma koliko se mi trudili da budemo tu za njih.
Koliko ste svoje emocije majčinstva mogli da iskoristite u radu na ovom filmu?
- Koristila sam lična osećanja. Kao majka moraš naučiti da živiš sa tim nekim strahom, ali i nadom da će biti sve u redu sa vašim detetom. I dok u mom životu nema tih drastičnih životnih okolnosti koje pritiskaju moju junakinju, osećanja su ta. Nadam se da imam dobar kontakt sa svojom ćerkom i nadam se da zaista o svom detetu znam sve što treba da znam. Zato mi nije bilo teško da se poistovetim sa tom ženom i da osetim tu ulogu. Pomogao mi je moj realni život jer jesam majka i imam ćerku tih godine i zato me je ovaj film tako jako pogodio i u toku snimanja i kada sam ga pogledala kasnije. Bila sam pod utiskom i teretom tog napora da svi pokušavamo da zadržimo svu konzrolu nad našim životima.
Kosristite li vi društvene mreže?
- Kad sam ja počela da radim nije bilo društvenih mreža, taj svet nije ni postojao. Kad bih mogla da biram ne bih imala svoje profile, jer jako volim svoju intimu, čuvam svoju privatnost. Tokom godina sam shvatila da moram imati nešto - i imam neki fejsbuk i imam neki instagram profil. Trudim se da održavam te profile. Realnost je ta da ako te nema na socijalnim mrežama ti ne postojiš. Zaboravljaju te. Pogotovo ako imaš ovakav posao. Moraš biti prisutan. Trudim se i ja sa da balansiram između svoje privatnosti i onoga što traži Inatagram, onoga što ljudi žele da vide.
Kažete da ste se sreli sa Tonijem Gojanovićem, kako je to prošlo?
- Meni se čini kao da smo se juče poslednji put sreli. On se ni vizuelno nije promenio. Puno je godina prošlo, i ustvari nismo se dugo sreli, iako smo bili u kontaktu. Znamo pomalo jedno o drugome i jedva čekam da odemo na dogovoreni ručak da se ispričamo. Ali ta energija i dalje postoji, mi smo savršeno radili na “Karauli” i ta energija je dalje živa. Mislim da i on oseća isto. Tokom snimanja upoznali smo se i kao ljudi i kao kolege, i to ostaje.
On je javno FEST-u obećao da nema protekcije..
- Nismo ni stigli da se dotaknemo ovog filma. I mislim da će to tako i ostati, mi imamo toliko stvari da ispričamo o sebi, da je sve drugo manje važno.
