Slavko Štimac bio je gost Festa kao glavni glumac filma „Mrak” Dušana Milića, ostvarenjem koje se takmiči u Glavnom programu. Reč je o psihološkom trileru o hororima koje preživljava jedna srpska porodica u maloj enklavi na Kosovu.
Koja su vaša sećanja i najjače impresije vezane za Fest?
- Pripadam generaciji za koju je Fest predstavljao veliko uzbuđenje, a tako je to i danas. Kad sam bio mnogo mlađi, takmičili smo se ko će da nabavi više karata za određene filmove. Trudili smo se da pogledamo sve što je izašlo, što je bilo aktuelno u svetskoj kinematografiji, tako da se sa velikim očekivanjima dočekivao svaki novi Fest.
Da li je i danas tako?
- Ne trčim baš toliko u bioskop, malo mi se temperament promenio sa godinama (smeh), ali i dalje najviše volim da u bioskopu pogledam film, tamo se najbolje doživi.
U filmu „Mrak” tumačite Milutina, čoveka koji odbija da napusti dom na Kosovu, uprkos sve strašnijim pritiscima. Koliko je zahtevno bilo igrati tog lika?
- Snimanje je bilo dosta zahtevno, ali pošto je ovo moja profesija, meni je bilo i uživanje. Dugo poznajem reditelja Dušana Milića i, iako nismo radili do sada, poznajem njegov rad i smatram da je talentovan reditelj. Sam je pisao scenario što je bio još jedan od preduslova da tačno zna šta želi da postigne ovom pričom. Imao sam divnu saradnju i sa kolegama ispred kamera.
Vaša glavna partnerka je mala Miona Ilov, koja je bila istog uzrasta kao i vi kada ste počeli svoju glumačku karijeru. Da li ste joj davali neke savete?
- Davao sam savete kada bi me pitali (smeh). Divno smo sarađivali. Ja sam bio tih godina kada sam počeo da snimam i najbolje sam razumeo kroz šta Miona prolazi. Nije to tako lako.
Zbog čega?
- Biti kao dete izložen javnosti i, da ne kažem, biti popularan, nije bezopasno. Potrebna je stabilna porodica da bi i dete bilo stabilno. Lako može doći do poremećaja ega ličnosti, što je, recimo, čest slučaj za svetsku kinematografiju. Naravno, ništa to ne mora da znači, ali treba biti oprezan.
