Poznati italijanski reditelj Paolo Đenoveze na FEST-u je predstavio svoj najnoviji film "Superheroji". Đeneoveze se našao u trci za glavne nagrade festivala, pošto je “Superherojima” pripalo mesto u Glavnom takmičarskom programu 50. FEST-a.
Novi Đenovezeov film je ljubana priča, za koju reditelj kaže da predstavlja film o vremenu, prolaznosti i isteku vremena.
Kako kaže, dugi niz godina je želeo da simim ljubavni film, ali ga je sprečavala pomisao na "milionitu ljubavnu dramu". Kada je ideju o ljubavnoj priči spojio sa prolaznošću vremena nastali su “Superheroji”, film koji kroz brojne kontraste izaziva snažna osećanja.
- Smatram da su suprotnosti zajednički faktor života, pokretačka sila. Život niče iz suprotnost: crno - belo, dan - noć, dobro- zlo, večito imamo konflikt suprotnosti ili približavanje suprotnosti, zato sam ih i izabrao u ovom filmu. To su život - smrt, ljubav - mržnja, pre - posle, čak i grad koji sam izabrao za snimanje filma - Milano, značajno se promenio u poslednjih 10 godina. Tako da sam sa jedne strane napravio mogućnost da vidite topli, tradicionalni grad, stari grad i jedan potpuno novi grad koji je haotičan, užurban, moderan. Čak i grad je pun suprotnosti u mom filmu, kaže Đenoveze.
Kako Đenoveze kaže posle pandemije sve ima potpuno drugačije značenje:
- Ovo niko nije mogao da predvidi. Nekoliko meseci pre pandemije išao sam u Tokijo sa ćerkom na jedan festival i bio sam iznenađen, bilo mi je nekad i smešno što svi tamo nose maske. Naravno u to vreme uzrok svemu tome nije bila pandemija već zagađenje, smog, higijena. Kako smo se našli u sredini u kojoj svi nose maske i mi smo kupili maske i šetali sa njima. Učinilo nam se da je potpuno apsurdno i jako teško živeti na taj način i imati odnose sa ljudima i da to sa nošenjem maski sve komplikuje.
Đenoveze je treći put na Festu, budući da je na festival dolazio i sa filmovima "Savršeni stranci" i "Mesto" i u Beogradu se oseća kao kod kuće.
- FEST svakako jeste jedan od mojih omiljenih festivala. Meni se dopada da održavam kontinuitet. Volim da pokažem istim ljudima čime se bavim, kroz vreme i kako se moja umetnost kroz godine menja. Nadam se da ću doći i sa sledećim filmom "Prvi dan mog života", čiju montažu sam tek završio, i da ću ga prikazati vašoj publici. Zahvalan sam FEST-u i njegovom direktorima, posebno Jugoslavu (Panteliću) što ste me pozvali i hvala vam što održavate ovaj festival živim, jer je ovo jedini pravi način da se filmska umetnost prikaže u celom svetu.
Reditelj pamti da su ga u Beogradu uvek prihvatali veoma lepo, naročito publika koja je zainteresovana za italijanski film.
- Zavoleo sam ovaj grad i svaki put kad sam dolazio na festival potrudio sam se da obiđem grad da ga upoznam i sada već imam omiljena mesta u ovom gradu. Idem često da jedem u restoran koji se zove "Manufaktura" i imam jedan restorančić čijeg se imena ne sećam na samoj reci. Kad već imaš omiljena mesta na koja zalaziš kad dođeš u jedan grad, osećaš se kao kod kuće.
Kako se pokazalo, beogradska publika voli Đenovezeov rediteljski postupak zato što on uvek iznenadi gledaoca:
- Svaka priča je priča za sebe, svaka priča ima različite elemente. U "Mestu" je fotografija je uglavmom tamna jer pričamo o tamnoj strani duše, kada pogledamo "Savršene strance" to je topla fotografija zato što želim da prikažem neku normalnost i ni u jednom trenutku nisam želeo da odvučem gledaoca u tamnu stranu. Kada pogledamo "Superheroje" koji govore o 20 godina života jednog ljubavnog para vidimo da kako se partnerski odnos menja kroz vreme menja se sama fotografija, tako da imamo i svetlu i tamnu i tu su kontrasti prikazani i kroz fotografiju.
Na pitanje da li ovim filmom želi da nas podesti da je ljubav danas toliko dragocena da je na nivou supermoći, Đenoveze je rekao ne postoji apsolutni recept, magično rešenje, kako izdržati u jednom partnerskom odnosu, ali najvažnije da bi dvoje ljudi ostalo zajedno je poštovanje:
- Ako pogledamo neka druga vremena, vreme naših roditelja i način na koji su živeli, bar je tako bilo kod nas u Italiji, parovi su ostajali u braku jer je bilo društveno neprihvatljivo drugačije. Do sedamdesetih razvod nije ni postojao. Danas se ljudi razdvajaju, razvode. Da bi partneri ostali zajedno potrebne su supermoći, a koje su - zavisi od osobe do osobe i od para do para, ali odluka da ostanu zajedno je ključna.
