Za mladog glumca Mladena Sovilja može se reći da je na neki način ličnost u žiži ovogodišnjeg FEST-a. Sticajem srećnih okolnosti Sovilj ima čak dva filma u kojima igra glavne uloge „Heroji“ (27.2. u 20h Dom omladine, 28. 2. u 15h Dom omladine i 1.3. u 13.30h Kombank dvorana) reditelja Gorana Nikolića i kratkometražni „Organizmi“ (27. 2. u 19.30 DKC i 1.3. u 00.00 Kombank dvorana), Nikole Polića, a pojavljuje se i u seriji „Klan“ čije se specijana projekcija takođe organizuje u okviru ovogodišnjeg Festa (1.3. u 19h - Kombank dovorana).
Evo šta o tome šta donosi na 50. FEST i šta je dao u filmu „Heroji“, i još po nečemu kaže Mladen Sovilj:
Imate čak tri premijere na ovogodišnjem FEST-u?
- „Sve se to lepo poklopilo i to neplanirano i ja sam tek nedavno saznao da će uopšte biti tolika količina projekata u kojima učestvujem. Polaskan sam, ali moram priznati da je to samo niz nekih srećnih okolnosti i da ne bežim od toga da mi to veoma prija. Ponosan sam.“
U filmu „Heroji“ ne izgovarate ni jednu repliku, a uz mladog Todora Jovanovića nosite film o ratniku koji se vraća iz kosovskog boja posle bitke?
- „Dobar zaključak, jer iako nema replika u filmu dijaloga i tek kako ima. Kao u svakoj kvalitetnoj komunikaciji on je suštinski, a ovde je ta suštinska komunikacija prećutna, ali se ona i te kako vidi u filmu. Ono što je bila dobra početna pozicija je to što smo Todor i ja već na samom upoznavanju vrlo dobro “kliknuli”. On je jedno izuzetno dete vrlo darovitio i otvoreno, visprenog i britkog uma. On je, čini mi se kada sam ja gubio koncetraciju vukao i obrnuto. Puno sam naučio od njega na snimanju, nadam se i on od mene. „Heroji“ su film koji se bavi intimnim erupcijama u oba karaktera i mislim da je to uvek potentno za dramski sadržaj i nisam imao osećaj da moram nešto da nadoknadim zašto što nema replika u filmu.“
Čini se da vam nije teško palo da se prihvatite uloge bez i jedne reči, a i ovih drugih u kojima ćemmo vas gledati na FEST-u.
- „Trudim se da nemam tremu koja mi veže noge. Ja sam opčinjen ovim mojim poslom i ne samo svojim segmentom učestvovanja u pravljenju filma nego generalno u bilo kojoj dramskoj kreaciji volim da rizikujem, volim da se bacam u prazno, meni je to izazov. I drago mi je kad iznenadim i sebe onim što je napravljeno. Sa druge strane postoji i to nešto što se zove zona komfora i neko to može da radi decenijema i da svi budemo očarani, ali ono što mene privlači u bavljenju ovim poslom je da čak i u ono što mislim da ne bih mogao da odigram, uskočim i da vidim šta će od toga ispasti. Ima nešto što nisam mogao da biram u ovom poslu, a to je da me se veoma tiče svaki zadatak koga se glumački prihvatim.“
