Miona Ilov (15), devojčica iz Prokuplja, možda je buduća zvezda naše glumačke scene. Debitovala je pred kamerama sa 11 godina u filmu „Mrak” Dušana Milića, koji je ove godine takmiči u Glavnom programu Festa.
Miona tumači Milicu, devojčicu koja živi u trošnoj kući opasanoj bodljikavom žicom u srpskoj enklavi na Kosovu. Tu se preselila sa mamom (Danica Ćurčić) kada joj je rodna kuća srušena do temelja. Otac joj je nestao, a malobrojni prijatelji iz razreda jedan za drugim napuštaju mesto. Milica je rastrzana između majke koja želi da ode i dede (Slavko Štimac) koji odbija da napusti rodni dom. Jednoga dana odlučuje da, pod svetlosti sveće (u mestu nema struje) napiše pismo predsedniku Srbije, koji će ga pročitati u Ujedinjenim nacijama.
Film je, inače, snimljen po istinitom događaju. Mionina Milica inspirisana je 15-godišnjom Slobodankom Tasić iz sela Bostane. O njenim prvim glumačkim koracima sa Mionom smo razgovarali na njenom prvom Festu ali, ako se ona pita, ne i poslednjem.
Kako je izgledao proces kastinga za film?
- Filmska ekipa je išla po školama. Tražili su neko dete i ja sam otišla, više iz šale. Vremenom sam shvatila da je to nešto veoma ozbiljno. Krenuli su sve veći kastinzi i audicije i nekako sam sve to prošla i stigla do uloge.
Kroz kakve si probe morala da prolaziš, s obzirom da je reč o veoma intenzivnoj ulozi za jednu tako mladu osobu?
- Probe nisu bile toliko intenzivne, više da pričam nešto svoje, neke svoje priče, da budem totalno prirodna.
Kako si uspela da se poistovetiš sa nekim ko odrasta u tako strašnim okolnostima?
- Bilo je malo teže, jer nisam nikada bila u takovj situaciji, ali dok sam čitala scenario pokušala sam da se stavim na njeno mesto i da se ponašam kako mislim da bi se Milica u tim situacijama ponašala. Mnogo bih volela da upoznam tu, tada devojčicu a danas devojku (Slobodanku), koja je prošla kroz to.
Kako je izgledao rad sa pravim glumačkim zvezdama, Slavkom Štimcem i Danicom Ćurčić, koji ti igraju deku, odnosno majku?
- U svemu su mi pomagali. Uvek su bili tu, za svaki savet, od početka. Bilo je divno raditi i sa rediteljem Dušanom Milićem, sve reči pohvale.
Ti si u svakom kadru, praktično nosiš ovaj film. Da li ti je bilo naporno tih četrdesetak dana neprestanog snimanja?
- Bilo je dosta naporno, bilo je i trenutaka kada sam pomišljala da odustanem, ali svi su bili tu da mi pruže svu podršku, tako da sam shvatila da treba samo da nastavim. Koliko god da je bilo teško, bilo je i jedno divno iskustvo.
Kako ti se sada čini gluma, u odnosu na to kako si je zamišljala ranije?
- Delovala mi je mnogo lepše i nekako bajno i sjajno. Nije baš tako, ali lepo je.
Da li bi volela da glumiš još negde?
- Naravno.
Koja su ti još interesovanja?
- Volim kriminalistiku, ona mi je baš zanimljiva. Volela bih da se time bavim.
A ako bi morala da izabereš: gluma ili kriminalistika?
- Gluma, ipak.
