Film “Komunistički raj” reditelja Miloša Stojanovića, po tekstu Aleksandra Popovića deo je programa “FEST Fokus”
“Komunistički raj” je film u kome je jednu od uloga odigrao pokojni glumac Goran Daničić - Žuća, a u filmu igraju i Lazar Strugar, Rade Knežević, Zoran Ćosić, Lea Blasko, Tanja Kecman, Vukašin Nikitović, Alek Kezele, Fredrik Wagner, Viktor Akerblom, Aleksandra Šaljić, Nikola Bulatović, Mirko Jokić, Ervin Kolmančić, Taro Kadooka, Milan Milivojević.
Reditelju Milošu Stojanoviću ovo je igrani dugometražni filmski prvenac, budući da je za njim i bogato pozorišno glumačko iskustvo.
Rekli ste da se neke kolege, dramaturzi nisu usudili da vam pomognu u adaptaciji ovog komada, kako je sve izgledalo kada je konačno dospelo na ekran?
- Prijatelji koji su gledali film su komentraisali da je ovo udarac u stomak za sve nas, objašnjava šta se dešavalo dok smo igrali u diskoteci i pili koka kolu. Što sam stariji, sve više, ne mislim - nego tvrdim, da je sve to bio jedan veliki eksperimet sa ljudima. Zato se nadam se da ću imati prilike i da realizujejm neke ideje koje još malo dublje ulaze u stvari koje su se ovde dešavale o kojima nije smelo da se priča. Da bi zaista mogli da kažemo da smo slobodni moramo da se vratimo par hiljada koraka unazad, a to se radi filmom, to se radi pozorištem, uglavnom kroz kulturu.
Ovo je vaš debi na polju dugometražnog igranog filma, šta vas je navelo da se uhvatite u koštac sa dramskim tekstom Aleksandra Popovića?
- Režija je kao fenomen nastala u 19. veku, glumac nekad mora da glumi i reditelja, glumac nekad mora da glumi i producenta. Spletom nekih nesrećnih okolnosti morao sam da glumim oba, i producenta i reditelja i nije mi bilo ni malo teško. I uspeli smo, ali jedva.
Istakli ste da je FEST glumcima i filmadžijama važan i da se sve vrti oko FEST-a?
- Mislo sam u početku da je poziv na FEST skrivena kamera. Čekali smo da nas neko nazove i kaže “šalili smo se”. Ćutali smo neko vreme dok nas nisu iz FCS-a pozvali i dok nismo dobili napismeno da ćemo imati svoje mesto na FEST-u. Kada sam rekao da nam je moto sa snimana filma bio “Budimo realni, tražimo nemoguće” i kada smo dobili internacionalnu ekipu, sa umetnicma iz Švedske, Kanade i dalje sam zapravo mislio “ovo je nemoguće”. Na svu sreću nisam bio u pravu. Mi sanjamo svoj san. Kako je Endi Vorhol rekao da će svako imati svojih 15 minuta slave, ovo je naših 15 minuta slave, cele ekipe filma “Komunistički raj” i tih 15 minuta traje evo već neko vreme.
Koliko je iskusvo rada na dokumentranom fimu “Šaban” pomoglo da nastane “Komunistički raj”?
- Apsolutno je bilo potrebno, meni se često činilo da me život sprema za određenu ulogu, kasnije me vodila misao da me je život spremao za rad sa Šabanom, sada znam da je sve to bila priprema za jednu zajedničku misiju - Aca Popović na filmu. Pre nas snimljen je jedan film - “Tamna je noć”, ovo je tek drugi.
Naveli ste da vam je zadatak da pozorišni komad prebacite na film, da prevedete poetiku drame na filmski jezik?
- Kad se malo dublje začeprka po tekstu , kad se zaore ozbiljno, kod Popovića su asocijacije neverovatne. Gde vas Aca Popović odvede ne možete ni zamisliti, nekad do Čarlija Čaplina, nekad do Hičkoka, ali je neprikosnoveni majstor groteske. Neke stvari je duboko dotakao baš zbog tog načina na koji je pričao o njima, birao je filigranski tačno, i opisivao događaje na način da se vidi da je bio veliki posvećenik, zato dugujemo Aleksandru Popoviću mesto i na filmu.
