Nemački autor Detlef Buk došao je na Fest da predstavi film „Ispovesti varalice Feliksa Krula”, koji je deo Gala programa 50. Festa.
Reč je o ekranizaciji istoimenog romana Tomasa Mana o mahinacijama zgodnog i beskrupuloznog mladića Feliksa (Janis Nivener) u želji da se popne što više na društvenoj lestvici. Radeći u jednom luksuznom hotelu u Parizu, na početku 20. veka, on stupa u aferu sa bogatom gošćom (Marija Furtvengler), a potom i u ljubavni trougao sa Zazom (Lif Lisa Fris), ženom koju voli, ali koju je spreman da žrtvuje bogatom i naivnom markizu od Venoste (David Kros).
Reč je o drugoj filmskoj ekranizaciji romana, prva je snimljena 1957. sa Horstom Buholcom u glavnoj ulozi.
Koji je bio vaš motiv za adaptaciju knjige Tomasa Mana?
- Jednostavno, dobio sa ponudu od producenta. Prvo sam pomislio da će to biti problem jer je Manov jezik precizan, specijalan, pomalo izveštačen. Onda sam otišao kod scenariste Danijela Kelmana, sa kojim sam radio na filmu „Measuring the World” i rekao mu, ti si jedina osoba koja je sposobna da ovo uradi kako treba. Radili smo mnogo na strukturi dijaloga i na kraju našli prihvatljivo rešenje.
Šta vas je zaintrigiralo u vezi sa tematikom romana?
- To jeste kostimirani film, ali tema je večna: jaz između bogatih i siromašnih. Feliks želi da pobegne od svog siromaštva i, baš kao i svi mi, želi deo bogataškog kolača. Na kraju se nalazi pred izborom - ljubav ili novac - i on bira novac.
Da budemo precizni, on je i dalje zaljubljen u Zazu. U poslednjoj sceni ona sedi na plaži u Nici, sa aristokratom pored sebe, zagledana u more, dok je on na plaži u Portugalu i gleda u to isto more, oni i dale vole jedno drugo, u večnosti, ali nemaju šanse u praktičnom životu jer su oboje siromašni.
Ali zašto je novac jedino merilo uspeha?
- To jeste jedan problem. Drugi problem je taj što su nama i dalje heroji poznati, bogati i slavni. I dokle god ne prestanemo da sledimo tu matricu, ništa se neće promeniti. Naravno da to, na koncu konca, nije najvažnija stvar na svetu. Čak je i Feliks bogat na kraju, ali nije srećan. Nije srećan jer nije ispunjen u ljubavi. No, to vas tera da razmislite o tome šta je važno u životu, a to je uzvraćena ljubav.
Rekli ste da ništa nije smešnije od zaljubljenog muškarca?
- Živa istina! Kada je muškarac zaljubljen, ma kako bio jak i disciplinovan karakter, on gubi svu kontrolu nad sobom. Koliko ste puta samo pomislili za nekog, zaljubljenog do ušiju, O, Bože, što je smešan! Zaljubljeni muškarci su mnogo smešniji od zaljubljenih žena. Kod njih je, ipak, malo više drame.
Vaš film je jedan od nekolicine razgaljujućih ostvarenja iz ovogodišnje Festove selekcije. Mislim da će vam mnogi gledaoci biti na tome zahvalni.
- Nismo snimili film ciljano za festivale, prava je sreća što smo ovde i to me baš raduje. Kada je trebalo da biram da li ću da pravim film koji će da bude selektovan za festivale ili priču ispričanu tako da ljudi kažu, baš me je razgalio ovaj film, ja sam izbrao ovo drugo.
