Zbog velikog interesovanja publike, u samom finišu priprema za početak festivala, organizatori FEST-a pustili su u prodaju dodatne ulaznice za sve dvorane i sve projekcije. Stoga, ako dosad nsite odabrali šta je to što biste pogledali, evo šta na FEST-u ne bi valjalo propustiti.
Među filmovima koje istinski vredi videti na 50. FEST-u, Jugoslav Pantelić umetnički direktor festivala ističe i ovih pet ostvarenja:
“Dan nakon otvaranja pred publikom će biti nova ekranizacija poznatog dela Tomasa Mana "Ispovest varalice Feliksa Krula". Kako izgleda kada Janis Novener, jedan od najznačajnijih glumaca nemačkog govornog područija oživi vanvremenskog Feliksa Krula je nešto što ne treba propustiti. Film ima samo tri projekcije i zasigurno neće biti otkupljen za prikazivanje u Srbiji, čisto sumnjam da će neki urednik filmskog programa pokazati tu dozu razumevanja za ovaj film. Nažalost kao i za mnoge.
Filmovi koji dolaze iz tzv. malih kinematografija su nešto o čemu na festivalima treba posvetiti pažnju, jer je to jedinstvena prilika da se upoznate sa time šta se dešava u kazahstanskom film, na primer - odakle nam dolazi izuzetan film "Suncokret" u kome je naša sjajna Sloboda Mićalović, koju ćemo pored ovoga gledati i u filmu "Gejm", koji je američko-srpska koprodukcija i koji se, kao prethodno pomenuti prikazuje u programu Fest fokus. Film govori o izbegličkoj krizi baš kao i film kojim otvaramo Fest ove godine (“Banović Strahinja”).
Goran Nikolić se takođe u Fest fokusu takmiči za priznanje filmom "Heroji". To je njegov celovečernji debi sa izuzetnim Mladenom Soviljem i taj film nas vraća na Kosovo u 14. vek, neposredno nakon kraja Kosovske bitke. Kosovo je izuzetno zastupljeno kao tema na ovogodišnjem Festu, baš kao izbeglička kriza. Pored filma “Heroji” i film “Čekajući Handkea”, Gorana Radovanovića, laureata od pre dve godine, vodi nas u Hoču gde stanovnici malog mesta očekuju velikog pisca sa kojim imaju jedan specijalan odnos. Film “Mrak” Dušana Milića (premijera 26. februara, u 19.30 u Kombank dvorani) nas vraća u vreme neposredno posle pogroma na Kosovu i Metohiji i priča jednu napetu priču o sudbini ljudi koji žive u strahu i to na jedan karpenterovski način”, ističe umetnički direktor FEST-a.
Pantelić smatra da je će uvek biti gledalaca koji mogu da se hvale da su pronašli nešto sjajno što su mnogi drugi propustili:
“Kada imamo veliki broj filmova u ponudi, neminovno je da su odlični neki naslovi koji nisu bučno najavljivani. To su obično oni koji nisu nagrađivani, koji ne podrazumevaju “cast” koji ima zvučna imena ili se ne radi o autoru koji je prethodnim filmovima zaradio pažnju ili se radi o manjim kinematografijama, to je van radara i samo oni najuporniji i najzainteresovaniji mogu da se opredele da ih pogledaju”, kaže Pentelić.
Pred prestoničkom publikom je najbolji mogući festival u ovom trenutku i za publiku FEST-a i za goste koji borave u Beogradu tokom trajanja festivala.
“Nikada nije bilo lako napraviti veliki festival, ni pre 50 godina ni pre 20, ni pre 30, prošle ni ove. Svakako da pandemija, ma koliko mi uspevali da održimo i festival 2020 i 2021 i ove godine bez problema, ostavlja svoj trag. Aktuelna situacija se najviše oslikava na dolazak gostiju. Prošle godina je bila situacija mnogo ozbiljnija, čini se. Međutim ove godine smo uspeli da prevaziđemo i to. Ljudi više putuju, tako da očekujemo impozantan broj filmsikh profesionalaca, predstavnika filmova koji se pre svega takmiče za Beogradske pobednike, ali i onih koji će predstavti filmove u drugim programima FEST-a. Sigurno da jesu vanredne okolnosti, ali po programu to se ne oseća. Mislim da nudimo programe koji ni na koji način ne mogu da nateraju gledaoca na pomisao da je globalana pandemija uticala na pripreme ovog festivala, jer sada kad pogledamo rezultat, ona to nije.
O tome koliko su globalne okolnosti takozvane nove normalnosti promenile filmsku umetnost i produkciju, prvi čovek umetničkog dela festivala objašnjava.
- Iako kao svedoci toga nismo svesni, pandemija je uticala na vidljiv i, na prvu loptu, nevidljiv način. Te godine izolacije koje su stanovnici pojedinih delova sveta na različite načine provodili uticale su da nastane ne mali broj novih priča, da se koriguju neke davno napisane i učine aktuelnim, ako ne na prvu loptu, onda kroz neku metaforu, tako da je to pitanje koje može da zadire u neka jako duboka polja. U nekim naizgled ozbiljnim pričama možemo da prepoznamo neke dubine koje apsolutno možemo da povežemo sa poslednih godina nastalom situacijom, iako do potvrde svega toga možemo doći samo kroz razgovor sa autorima. Ipak prepoznajem i mislim da su i migrantska kriza i pandemija i svi izazivi koje nameće život u 21. veku i te kako prisutni u fimovima koji dolaze kako iz naše regije tako i iz Evrope i sveta. Umetnike ne prestaje da inspiriše zbilja i to će tako biti i to je tako uvek bilo.
