Na početku devetog dana konferencija za novinare 50. FEST-a, direktor Jugoslovenske kinoteke i umetnički direktor FEST-a, Jugoslav Pantelić, uručio je Plaketu Jugoslovenske kinoteke Danici Ćurčić, danskoj glumici rođenoj u Srbiji, koja igra u filmu „Mrak” Dušana Milića, jednom od 20 ostvarenja Glavnog takmičarskog programa 50. Festa.
Jugoslav Pantelić je izjavio da mu je veliko zadovoljstvo što nagradu uručuje „izuzetnoj glumici našeg porekla koja je pomerila granice svoje profesije, u najboljem smislu te reči, kako na matičnom, danskom filmskm tržištu tako i šire” i izrazio uverenje da je uloga u filmu „Mrak” tek početak njenog prisustva u srpskoj kinematografiji.
- Ovo je nenormalna čast, nisam mogla ni da sanjam ovako nešto. Hvala puno i Snežani (van Hauvelingen), producentkinji filma „Mrak”, koja me je otkrila u Danskoj, i reditelju Dušanu Miliću na sjajnom radu. Ponosna sam što mi je „Mrak” prvi film na srpskom. Ponosna sam što delim dve kulture i imam priliku da radim i u Danskoj i u Srbiji - poručila je Danica Ćurčić.
U Glavnom programu van konkurencije na 50. Festu biće prikazan dokumentarni film „Ćekajući Handkea”o kome su na konferenciji za medije govorili reditelj Goran Radovanović, protagonista Srđan Petrović i montažer Nenad Pirnat.
Prethodni film Gorana Radovanovića, „Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali” 2019. je nagrađen Beogradskim pobednikom za najbolje ostvarenje u selekciji Srpski film 47. Festa.
- FEST je prikazao šest ili sedam mojih filmova, tako da su to lepe uspomene - izjavio je Radovanović. Nakon igranog filma „Enklava” (2015) Radovanović se vratio na Kosovo da snimi dokumentarac o vinaru Srđanu Petroviću iz Velike Hoče koji, nakon vesti da je Peter Handke dobio Nobelovu nagradu za književnost, odlučuje da postavi ploču posvećenu velikom piscu ali i velikom prijatelju ljudi iz ovoga kraja.
- Posebno sam bio srećan i uzbuđen da jedan pisac voli nas, Srbe, da hoće da vidi i čuje naše muke. Posle sveg tog truda i zalaganja, knjige „Kukavice Velike Hoče” i dve novčane nagrade koje nam je poklonio, mi smo hteli da mu se nekako odužimo. Rekao sam Goranu da bih voleo da postavimo neku ploču njemu u čast, da napravimo park, zasadimo drvo... iz cele te ideje nastao je film kojim smo mu se odužili -rekao je Srđan Petrović
- Velika Hoča je enklava gde su se dogodili stravični zločini. Na 2,5 km odatle je je manastir Zočište iz 14. veka koji je dignut u vazduh, u blizini su ubijeni novinari Radio Prištine, tu je Orahovac gde je bilo jezivih zločina, narod odatle nosi jednu traumu koja nije nimalo laka - konstatovao je Radovanović.
On je pomenuo i druge zločine nad srpskim življem na Kosovu posle NATO intervencije, poput stradanja žetelaca u Starom Gacku, dece koja su se kupala u Goraždevcu, dignutog autobusa „Niš ekspresa”, podvukao da uprkos prisustvu 50.000 američkih vojnika i cele infrastrukture evropske zajednice „oni nisu u stanju da reše jedno jedino ubistvo”.
Reditelj se podsetio preminulog montažera Andrije Zafranovića, sa kojim je radio na ovom filmu i rekao da, kada je reč o igranom filmu, bila je „magija“ gledati ga kako radi.
Goran Radovanović je na kraju naveo da je „jedini autor od Moskve do Rima” koji je četiri puta bio u konkurenciji na festivalu u Amsterdamu, ali da sada nijedna zapadnoevropska zemlja ne želi da podrži „Čekajući Handkea”.
„Čekajući Handkea” će, zahvaljujući „Megakomu” imati bioskopsku distribuciju u Srbiji a na FEST-a ga možete pogledati 5. marta u Sali 1 Kombank dvorane i 6. marta u 17 u Dvorani Kulturnog centra Beograda, u 17.30 u Sali 7 Sinepleks Galerije Beograd i u 21.30 u Sali 6 Kombank dvorane.
Pred novinarima FEST-a predstavljena je još jedna knjiga iz edicije Festovih 50 - "Dinko". Monografiju o Dinku Tucakoviću filmskom i televiziskom reditelju, kritičaru i teoretičaru filma, ali i dugogodišnjem direktoru Muzeja Jugoslovenske kinoteke napisao je Milan Nikodijević. O knjizi su pored autora govorili i Ivan Karl, gradski Sekretar za kulturu i predsednik Odbora FEST-a, i Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda, koja je izdavač ovog izdanja.
- Vidim dosta poznatih i dragih lica, fali samo Dinko, ali kroz ovu knjigu, on je tu sa nama - rekao je Ivan Karl, podsetivši da je Dinko je bio dobri duh naše kulture i filma.
- Nisam imao pravo, a nisam ni želeo da odbijem Ivana Karla koji mi je ponudio da radim ovu knjigu budući da sam nekoliko decenija proveo družeći se i radeći sa Dinkom Tucakovićem- kazao je Milan Nikodijević dodavši da monografija ima sedam poglavlja, koja od životopisa do svih segmenata rada, pokrivaju Dinkov život i stvaralaštvo čoveka koji je "svojim životom obeležio naš film".
On je naglasio da se u knjizi nalazi i 19 tekstova ljudi koje je pozvao da govore o Dinku, koji su osvetlili mnoge njegove osobine i značajne situacije i dodao da je monografija „vruća“ i da pravo iz štamparije stiže pred FEST-ovu publiku i novinare.
Jasmina Ninkov je naglasila da je Biblioteci grada Beograda čast što je pokrenula ediciju Festovih 50. Ivan Karl je podsetio i da su sve ličnosti čije su monografije objavljene u ediciji Festovih 50 dobile imena ulica u Beogradu. Promociji su prisustvovale Maja i Lana Tucaković, koje su članovi porodice prerano preminulog reditelja.
Pod kupolama FEST-a predstavljeno je i drugo i dopunjeno izdanje knjige "Emir Kusturica kult margine" autora Gorana Gocića. Uz autora Gocića o ovom izdanju govorili su Ivan Karl, gradski Sekretar za kulturu i predsednik Odbora FEST-a, Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda i Aleksanadr Gajšek, izdavač.
Prema Karlovim rečima knjiga o Kusturici zasluženo se našla pod okriljem edicije Festovih 50, jer je teško ne setiti se da je daleke '92. godine u veoma teškim godinama za ovo podneblje Emir Kusturica iskoristio svoj uticaj da gosti FEST-a budu Džim Džarmuš i Džoni Dep.
Aleksandar Gajšek je kazao da koliko je naša kultura imala sreće da je reprezentuje Emir Kusturica, toliko je on imao sreću da o njemu piše baš Goran Gocić i to iz najmanje tri razloga: autor je vrhunski novinar, izvanredan filmski kritičar i fantastičan pisac, ali poseduje i dar za filozofsko promatranje života.
Autor Gocić je naglasio da je novo izdanje dopunjeno sa sedam novih filmova, dva igrana i dva dokumentarna koja je Kusturica u međuvremenu napravio, ali i sa tri koja su mu promakla u prvom izdanju.
- Svi ovi citati koji su u knjizi nastali su iz razgovora sa Emirom Kusturicom. Imao sam tu privilegiju da budem jedini autor, među desetak objavljenih knjiga o Emiru, kome je autor lično suflirao - rekao je Gocić predstavivši svoju knjigu.
Na pitanje koje su sličnostima i razlike dva autora sa obzirom da Kusturicu nazivaju "Baklanskim Felinijem", Gocić je rekao da su oba autora uspela da zarobe mentalitet, temperament i da je Kusturica kvintisencijalni balkanski autor.
